Чаура има трослојну-слојну структуру споља ка унутра. Крајњи слој је метални омотач, обично направљен од челика или легуре алуминијума. Метална шкољка обезбеђује фиксну монтажну основу за гуму, омогућавајући да се чаура чврсто причврсти за оквир или контролну руку. Унутрашњи зид металне шкољке није гладак; уместо тога, утиснут је концентричним жлебовима. Ови жлебови обезбеђују чвршће приањање између гуме и метала, спречавајући да се гума извуче из металне шкољке под сталним напрезањем. Средњи слој је гумено тело, срце целе чауре. Гума је обично мешавина природне и синтетичке гуме, са додатком чађе и вулканизујућих агенаса за повећање еластичности и издржљивости.
Тврдоћа гуме је најкритичнији параметар у дизајну чахуре. Превише тешко, а ефекат амортизације је слаб; превише мекан, а веза је нестабилна. Инжењери бирају гуме различите тврдоће на основу карактеристика напрезања на различитим локацијама. На пример, гума која се користи у чахуру доње командне руке је релативно тврда јер мора да издржи значајне уздужне силе; да је превише мекан, контролна рука би скренула са предвиђене путање. Гума која се користи у чаурама стабилизатора је релативно мека јер је њена функција да апсорбује бочно љуљање; ако је превише крут, изгубио би своју сврху.
